Мој Пут

Мој пут Сабирам си кости утегнуте у врећи тела на сабласној пољани угашеног стратишта. Обрасто сам травом никлом из орања вране ме више препознати не могу. Путовање кроз ноћ. Угашен је месец. Између звезда бесконачност царује. Стаза је млечна у светлу без сјаја степеник јој сваки крајем погледа сеже, ливада отровног цвећа злих лептира и скривених гробница. Вампири, као свеће воштанице пале се и гасе руком праведника. Пут према бескрају ка савршенству прапочетка посут је царинама искушења. Зазива ми душа анђеоску пратњу. Нико кобним путем сам проћи неће, колико добрих дела толико и пратиоца. На мом гробу светле упаљене свеће. Нисам сам утјеху ми пружа чета мала, чета добрих душа анђеоска песма, анђеоска крила тјескоба у мом срцу своје је гнездо свила. На путу светла, на путу према рају! Испречише се ругла, духови ваздушни. Видим зла аждају. У рукама им црним исписане речи што сам икад реко, јадан немислећи. ...